Slađana Stamenković - velika šampionka u krugu najboljih polumaratonki u Srbiji

  

Svet maratona i polumaratona je prepun heroja, neki su uspeli da završe trku i to je svakako uspeh. Pobediti sebe je mnogo veći uspeh i teži zadatak od toga da pobediš drugoga. Statistički gledano, najviše 10% ljudi u Srbiji istrči polumaraton, maraton, trku na 5km ili 10km. E sad, zamislite od tih 10% još jedan manji procenat njih koji postižu sjajne rezultate. U poslednjih par godina iz senke nam polako dolazi i jedna devojka koja ostvaruje perspektivne rezultate. PAZITE SAD OVO : u poslednjih 17 godina ima 7.vreme u polumaratonu za žene, a u poslednjih 6 godina 5.vreme. Dozvolite da vam predstavim : Slađanu Stamenković iz Banatskog Brestovca.

Svoje početke napravila je 2009. godine u AK Dinamo Pančevo, a kasnije nastavila u AK Crvena Zvezda. Uporedo sa radom na svom telesnom unapredjenju, usledilo je i unapredjenje na planu obrazovanja. Slađana je studije Pravnog fakulteta u Beogradu upisala kao odličan đak srednje Ekonomske-trgovinske škole, smer pravni tehničar, sa Vukovom diplomom.

1. Kako sebe vidiš u atletici i kako vidiš trkačku zajednicu na našim prostorima? Da li  u atletici pronalaziš svoju filosofiju života?

- U kontakt sa atletikom dolazim kao dete kroz atletski klub uz trenera obrazovanog u respektabilnoj instituciji (sa magistarskom diplomom), stručnjaka sa bogatim iskustvom i odličnim pedagoškim pristupom tako da sam kroz iskustvo u takvom okruženju mogla naučiti da sebe posmatram kao sportistkinju koja zna koji su benefiti i rizici ovog sporta, koje su mogućnosti, a koja ograničenja. Benefiti su zdravstveni, obrazovni i socijalni. Zbog tih benefita moj izbor za fizičku aktivnost koja meni odgovara jeste trčanje, a sport po čijim pravilima postupam atletika.

- Nemam konkretno mišljenje o trkačkoj zajednici na našim prostorima, to su ljudi sa kojima se družim i koje u trčanju podržavam, bilo da se radi o rekreaciji ili amaterskom trčanju.

Moj način života jeste sportski, ne povezujem filozofiju života i atletiku posebno.- rekla je Slađana.

Trener ove uspešne devojke je Mile Ugren, nekada veliki šampion - maratonac, u toku trenerskog rada je, do sada,  iznedrio preko 50 reprezentativaca.

2. Opiši mi iz čega se sastoje tvoji treninzi? Da li ima sprinteva ili samo dužine radiš? Koje treninge radiš pred takmičenja?

- Ne radimo treninge sprintera (ali radimo ubrzanja i stotke radi brzine), a ne radimo ni samo dužine. Moj trenažni proces, deceniju unazad, vodi trener u skladu sa pravilima sportske nauke, svojim praktičnim iskustvom (inače, i iskustvom u radu sa mnom) i naučno-istraživačkim radom, a moj osećaj i moje iskustvo nekad sugerišu. Postepeno zagrevanje je obavezno i bez lepog i kako treba zagrevanja, koliko god bila u žurbi, ne prelazim na glavni deo. Da, i kad se spremamo za polumaraton radimo deonice (kraće, duže), tempo treninge, različite fartleke (promene ritma). Radimo i dužine (manje, srednje, veće, življe, na osećaj, ravnomerne, progresivne, sa nekoliko kilometara življe, da i lagane). Radimo i vežbe snage koje su nama potrebne i vežbe tehnike, poskoke i vežbe za mobilnost i dovoljno istezanja, a upotrebljavamo i stepenice. Trčimo i na atletskoj stazi i na betonu i u prirodi, menjamo podloge dovoljno, ali ne prečesto. I na ravnoj i na valovitoj i na brdovitoj stazi. Još jedno obavezno je rastrčavanje. Trenutno radimo i dva treninga dnevno, a imamo i dan odmora (i aktivnog). Dugoprugaši rade to i još štošta što ima svoje termine, onda kad treba i onako kako treba.

Pred takmičenja je način treniranja drugačiji, ali je to pitanje bolje postaviti trenerima. Na trku se ide zdrav i spreman i takmiči se, ništa manje- odgovara Stamenković

Slađana je od samih početaka pokazivala sjajne rezultate osvajajuči podijume na Prvenstvima Srbije u svim kategorijama. Redjali su se uspesi na Prvenstvima Srbije u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji, tako na primer, 2012. godine odnela je timsku pobedu na Učeničkoj olimpijadi u Sremskoj Mitrovici za svoju srednju školu - Ekonomsko – trgovinska škola „Paja Marganović“. Na Ekipnom prvenstvu Srbije u krosu, 2014. godine Slađana je pobedila na 4.000m i sveukupno odnela pobedu AK Pančevo. 

          

                                                                           

Početkom ove godine nastupila je za reprezentaciju Srbije na medjunarodnom atletskom mitingu tri reprezentacije - Slovenije, Hrvatske i Srbije pobednik, potom je pobedila na Pačevačkog polumaratona, na Medjunarodnoj trci Goražde 5k, druga na Vajfertovoj trci na 10km, treća na Sarajevskom sberbank polumaratonu. Prošle godine je bila treća na medjunarodnoj trci ''Vidovdanska trka'' u Brčku, druga na medjunarodnoj uličnoj trci u Prnjavoru.......

3. Da li Banatski Brestovac prepoznaje trud i zalaganje mlade i perspektivne atletičarke?

Da, nasuprot iskustvima atletičara nekada (a mnogih trkača i danas) moja iskustva sa ljudima iz mog sela su ohrabrujuća. Pozdravljaju me (na selu je normalno da svakoga pozdravite, tako je i dalje kulturno) i tokom trčanja upućuju reči podrške, pitaju da li trčim "ovako, za sebe" ili za neki klub. U selu ljudi prate sport, doduše najviše fudbal, ali i druge sportove poznaju. Stariji pitaju poznajem li jugoslovenske zvezde atletike, kako su i šta rade danas, a mlađi poznajem li Oliveru Jevtić, Ivanu Španović, Dudaša i Bekrića. Ima i onih koji me pitaju da li imam šta od toga i kažu "dobro je to, ali zato što je uz fakultet". Mnogi poznaju trenera pa mi pričaju kako je bilo dok su oni kod njega trenirali, kažu da je oduvek stavljao kod svojih sportista školu na prvo mesto. Kada pročitaju na lokalnom portalu vest o nekoj trci, čestitaju mi dok protrčavam, a mišljenja koja nisu ljubazna mi niko nije iznosio, tako da sam se samo sa prijatnim komentarima susretala. Potrudim se da ne promašim nijednu dečiju ručicu koje drže dok protrčavam i čekaju da vide da li ću im uzvratiti pozdrav. Ponekad radim treninge u ataru po kolskim putevima, a sa vozačima traktora se najbolje sporazumevam. Poštujem njih i njihov rad, a imam osećaj da i oni ispoštuju moj trening. Kada vide da naglo ubrzavam i usporavam, biciklisti koji rekreiraju me pitaju je li to takav trening pa se stalno prestižemo, a bilo je i situacija da ljudi koje poznajem iz kola pitaju treba li mi vode. Sretnem i trenera odbojke kad se vraća sa pecanja, uvek uspori i pruži mi podršku iz kola, on je jedan od sportskih radnika koji je prepoznao koja fizička aktivnost meni odgovara (igrala sam tehničara, sistem 5:1). Najviše volim da treniram u selu, ravno što meni nije dosadno i dobro poznato, zeleno i mirno, osim kad je košave. Nisam imala nijednu neprijatnost do sada.

Najbolji rezultat i plasman u karijeri imala je na Beogradskom polumaratonu 2019. godine kada distancu od 21,1km istrčala za 1 sat 20 min. i 24 sekunde, čime stala na toj trci rame uz rame sa našim sjajnim i iskusnim atletičarkama Oliverom Jevtić i Teodorom Simović, jer je trku završila na 3.mestu. To vreme je ujedno i 5. vreme u polumaratonu u poslednjih 6 godina , a 7.vreme u poslednjih 17 godina. 

4. Nastupaš za AK ''Vlasenica'', koji ima ozbiljne rezultate ove godine, organizator je Prvenstva Republike Srpske u krosu? Kako komentarišeš uspehe kluba?

Da, nastupam i za AK Vlasenica. Atletski klub u Vlasenici je predsednik Sreto Krstić obnovio, ozbiljnim pristupom, radom, talentom i dobrom organizacijom klub niže takmičarske uspehe, organizator je sportske manifestacije Trka kroz Vlasenicu, a za klub predstavlja veliki uspeh poveravanje organizovanja Pojedinačnog prvenstva Republike Srpske u krosu za 2021. godinu (nakon dve decenije klub je ponovo organizator Prvenstva Republike Srpske) koje je uspešno održano 18. septembra.

Trka kroz Vlasenicu

5. Kakvi su ti planovi u buduće? Na kojim ćeš trkama nastupati i da li juriš neko vreme na polumaratonu, maratonu?

- Zdrava ambicija je važna. Moja je da zdrava i spremna istrčim ceo maraton najbrže što mogu. To je cilj, a radi tog cilja je potrebno poboljšati lična vremena od 1500m do polumaratona.

Do kraja godine plan je da nastupimo na jednom polumaratonu na kojem ćemo ići na rezultat i napredak.

-- Hvala AK Kraljevo na interesovanju za moj trkački put. Vođenje bloga ispred atletskog kluba zvuči kao zanimljiv način za promovisanje atletike- zaključila je Slađana Stamenković.