Čarli But - atletičar i izumitelj startnih blokova u atletici
Postoje mišljenja da u atletici je dosta toga unapredjeno i malo toga može da se izmeni, inovira. Pored toga, imao i onih zagovornika koji smatraju da atletika treba biti multidisciplinarni sport, te da pred njom predstoje brojne inovacije i da je čeka svetla budućnost.
Međutim, ako ostavimo po strani mišljenja o budućnosti atletike i pogledamo malo prošlost, videćemo da postoje brojni ljudi koji su u bitnom promenili atletiku i učinili je atraktivnijom, modernijom.
Jedan od takvih je i Čarli But- manje poznato ime a jako značajno, retko da se može pronaći intervju a tek video snimak o njemu.
Čarli But je bio australijski atletičar, šampion Australije izvesno vreme u sprinterskim disciplinama. Pobedjivao je na brojnim atletskim mitinzima u sprinterskim trkama. Svojom radoznalošću ali i željom za bavljenje sportom i zdravim načinom života uspeo je da se takmiči i u jako poznim godina. Pa čak i u 99-oj godini da potrči na 100m na Svetskom prvenstvu za veterane u Melburnu 2002. godine, osvojivši zlato u kategoriji M95, što je bila ujedno i njegova oproštajna trka, jer je pred novinarima izjavio da želi da definitivno ''okači sprinterice o klin''.
Ono po čemu je ovaj atletičar bio i ostaće upamćen jeste izum koji je promenio atletiku, način trčanja - STARTNE BLOKOVE. To je bilo 1929. godine.
U početku su sprinteri formirali startne pozicije praveći rupe na startu kako bi postigli niski start pre početka trke. U tu svrhu na startu su stajale mistrije. Rupe su formirane lako jer je i sama atletska staza bila zemljana (nije još uvek bio izumljen rupkor a kamoli tartan). 1921. godine, svoje prve startne blokove, Čarli But je pravio od drveta, tačnije koristeći metalnu cev i dva pačeta cepanice prečnika 10 cm. Dugo je trebalo profesionalnim i amaterskim asocijacijama da prihvate njegov izum. Koristivši ove startne blokove na jednoj trci u Hajdelberu (savezna država Viktorija), smatralo se da je koristio sredstvo koje mu je pomoglo da pobedi pa je diskvalifikovan i zabranjeno da se bavi atletika trajno, ali je par nedelja kasnije odluka preinačena i od tada Boutov izum je postao sastavni deo moderne atletike. Sastavni deo muške atletike je postao 1929, a ženske 1937. godine. Zbog finansijskih poteškoća 1940. godine uspeo je da zaštiti patentom samo za teritoriju Australije ali ne i na svetskom nivou.
Što se tiče svoje sportske karijere, prvu trku, na koju je uvek bio ponosan, osvojio je na najstarijem atletskom mitingu u sprinterskim disciplinama Stawell Gift 1925. godine. Tada je za prvo mesto osvojio nagradu od 25 dolara i ceo iznos je poklonio svojoj majci. Bio je prilično ponosan iako je tokom trke pretrpeo povredu stomačnih mišića jer zakačio na stazi veliki kamen i udario ga pri punom trku.
Razvojem tehnologija, nastali su startni blokovi od aluminijuma i drugih materijala, pa su drveni blokovi Buta otišli u istoriju, a njegov izum je postao samo stavka u razvoju atletike. Iz tog razloga okrenuo se trenerskom radu. Čarli je ceo svoj život posvetio dovođenju mladih u atletiku i treniranju istih, ponosan je bio na njih. Pomagao je deci koja su poticala iz siromašnijih porodica, omogućavao im da treniraju, obezbeđivao opremu. Tokom boravka u SAD-u trenirao je tenisera Artura Eša, trostruku Vimbldonsku šampionku Maragaret Kort i Olimpijsku prvakinju u atletici - Keti Frimen.
Preminuo je u 104. godini u rodnoj Australiji 2008. godine. Supruga mu je preminula 1996. godine, pa je iza sebe ostavio sina Nevila.
Izvori:
https://en.wikipedia.org/wiki/Charlie_Booth#cite_note-Obit-1
https://archive.is/20081120053745/http://www.athletics.com.au/fanzone/380/vale_charlie_booth
http://masterstrack.com/charlie-booth-d/
gettyimages.com
Коментари
Постави коментар
Ostavite komentar