(NE)RAZUMEVANJE NAVIKE TRČANJA U SEOSKIM SREDINAMA
Ovaj clanak je namenjen svim trkacima, kako amaterima, tako i profesionalcima, trkačkoj eliti. Namenjen je kako bi se bolje shvatio pojam atletike i trčanja koje bivstvuje u našem društvu, a prvenstveno među seoskim stanovništvom, kao i da se pokaže potreba našeg (balkanskog) društva da se bolje upozna sa kulturom trčanja ili fizičke aktivnosti. Isto tako, služi da se pokaže i u kakvim uslovima se spremaju maratonci iz seoskih sredina. Članak ne služi da nekog vređa, omalovažava i potcenjuje, već samo da prikaže uslove za trčanje i sliku koju narod ima prema trkačima. Kako sam momak koji živi na selu, nedaleko od Kraljeva , ne predstavlja mi problem da mi neko kaže da sam seljak, jer to ne predstavlja uvredu. Međutim, kao trkač sretao sam se svakakvim seljacima, koji uglavnom ne odobravaju ili prosto ismejavaju ponašanje i navike nas iz trkačkog sveta. Poznato je da je Laza Kostić , proslavljeni srpski pesnik s kraja 19.veka , bi