Helen Stefens - Dvostruka Olimpijska šampionka koja nikad nije izgubila trku

 

Helen i njen trener Mour, koji ju je i otkrio

Na današnji dan, 1918. godine rođena je Helen Stefens, američka atletičarka i dvostruka Olimpijska šampionka na 100m i 4x100m. Helen je svoje zlatne medalje osvojila 1936. godine u Berlinu.

Helen Stefens, poznatija i pod nadimkom ''Fultonski bljesak'', rođena je 3. februara 1918. godine u Fultonu, u saveznoj državi Misuri. Zbog svog porekla i brzine je i dobila ovaj nadimak. Bila je snažna, pa tako nikad nije izgubila trku na 100m, a takođe je pobedjivala u u bacanju kugle kao i bacanju diska. Osvojila je 5 titula državnog prvaka i u sprinterskim i u bacačkim disciplinama. Bila je prvo dete farmera, odrastala je u seoskom delu SAD-a, a otac je želeo da ima sve dečake, zbog samih poslova. Međutim, otac je imao sreće jer je ona i u trčanju, bacanju, plivanju, u svemu bila bolja od mnogih dečaka. Bila je visoka 182 cm, snažnija od ostale braće. Ali, Helen nije samo bila jaka, bila je jako pametna, zanimala se za istoriju, bila je dobar djak. 

Kada je otac želeo da je pošalje da radi u fabrici cipela, borila se svim silama da se upiše u srednju školu. Zbog toga je morala da se iseli i promeni sredinu, što je za nju bila novina. Dakle, bila velika, snažna, bolja od većine, imala je i dubok glas, nigde nije mogla da se uklopi. U srednjoj školi je trenirala košarku za jedan lokalni tim, kada ju je trener muškog tima  video kako igra i primetio odmah nešto upečatljivo. Prišao je i pitao je da li bi želela da joj izmeri vreme u trčanju. Bila je obučena neadekvatno za trčanje, čak je imala na nogama i čizme svoje braće.  Na toj proveri,  u svojoj prvoj trci u karijeri na 100m  izjednačila se sa vremenom svetskog rekorda.  I od tog momenta nikada nije izgubila nijednu trku. 

Helene Stefens u društvu Džesija Ovensa, nepobedivi tandem Olimpijade u Berlinu

1935. godine svi su pričali o 17-godišnjoj devojci, videli u njoj glavnog favorita za pobedu na Olimpijskim igrama. Do samih Igara, celu tu godinu je provela po trkama, različitih kategorija, kakobi  stekla samopouzdanje i reputaciju.

Konačno, 1936. godine ulazi u Olimpijski tim SAD-a i putuje u Berlin. Pred put obavešteni su da 18-20 devojaka će biti u timu za Igre, ali su dan pred put u Evropu obavešteni da je put plaćen samo za 5 devojaka, dok ostale moraju da pronadju novac za finansiranje puta. Ali Helen je bila u tih 5 devojaka, nacionalni tim je jednostavno video da je nezaustavljiva i bili su svesni šta imaju pred sobom. 

Helen je bila svesna gde ide, upoznata sa politikom u Evropi i tadašnjoj Nemačkoj, čak je pročitala i Hitlerovu knjigu ''Moja borba'', bilo joj je samo 18 ali je bila daleko načitanija od ostalih devojaka tog vremena. Takođe razumela je celu ideologiju, kao i da će Hitler verovatno biti zainteresovan za nju.  Odatle i anegdota o susretu sa Hitlerom, kada joj je on nakon njene pobede na 100m prišao i rekao da je ona pravi primer arijevske rase, da bi trebalo da trči za Nemačku, kao i upitao ju je da li bi provela vikend u Berhtesgadenu, Ona je to glatko odbila. 

Nakon svoje atletske karijere, koju je okončala malo nakon Igara, igrala je jedno vreme bejzbol i softbol (verzija vejzbola sa većim ali mekšim lopticama). Takođe, kasnije je postala prva žena koja je posedovala i vodila jedan poluprofesionalan košarkaški klub. 

Izvori: wikipedia.org/en/

youtube.com