Makedonka iz Australije trčanjem protiv cerebralne paralize

 

Atletski klub Kraljevo će 13.juna ove godine organizovati Humanitarnu trku za pokret, namenjenu obolelima od cerbralne paralize. Pomoći će se Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu Kraljevo, kroz startnine takmičara.

Cerebralna paraliza je opaka bolest i njeno rano otkrivanje je težnja za koju se bore naučnici širom sveta. Upravo je to bio razlog za intervju sa Marijom Makri, australijankom makedonskog porekla, koja je trkačica ali hrabra žena koja se bori da svom sinu Marku obezbedi bolji i udobniii život.

Marija je istaknuti član i deo projekta STEPtember- humanitarne organizacije ali i godišnjeg događaja koji se održava svakog septembra. Marija nam je malo više ispričala o samom pokretu. STEPtember je godišnji humanitarni događaj koji se organizuje širom sveta na kojem se skuplja novac u cilju unapređenje istraživanja u lečenju cerebralne paralize kao i pružanju usluga obolelima. Organizuju se timovi koji prikupljaju novac putem sponzorstava ili pojedinačni humanitarnih priloga u mestu u kome se održava trka. 

Prikupljamo novac za decu i odrasle koji imaju cerebralnu paralizu i isti ulažemo u naučna istraživanja, pomagala, terapije... - navela je Marija. 

Marija je jako motivisana da učestvuju na ovom humanom trkačkom događaju. U Oktobru prošle godine istrčala je 70 kilometara u cilju širenja svesti građana. Ljudi zapravo primećuju njenu posvećenost cilju i solidarišu se doniraći sredstva i novac. 

                                                                             Marija sa decom i suprugom

Marija Makri je ćerka velike atletske legende, makedonskog srednjeprugaša, Stevče Georgijevskog, aktuelnog rekordera Makedonije na 5,000 m, koji je verovali ili ne, star čak 39 godina. Ovaj talentovani sportista je 1980.godine bio deo nationalnog tima Jugoslavije na Prvenstvu balkana u krosu, na kojem je osvojio ZLATNU MEDALJU. Kasnije se preselio u Australiju gde i danas živi. 

Marija, sin Mark i njen otac Stevče Georgijevski

Mariju je njen otac inspirisao u mnogo toga pa je i ona odlučila da bude trkač. Navikla sam da trčim i treniram sa ocem treninge od 4 kilometara ali nikad duže trke, poput maratona. U osnovnoj i srednjoj školi sam uvek pobedjivala na trkama na duge staze. Za ovaj događaj sam vežbala od februara meseca, nešto sama a nešto uz savete svoga oca. Moj otac je u mojim godina takođe trčao trke od 70 kilometara. 

'' Neverovatno je znati i imati oca kojeg drugi zovu legendom. Ponosna sam na njega i njegov uspeh. Očeva hrabrost i snaga su na mene dosta uticali. Uvek sam želela da budem tako dobra kao što je on. Posmatrajući očeve postignuća natera mi osmeh na lice... ja znam koliko je teško radio trenirajući i istovremeno bio uz mene ''