Trkačka zajednica u Srbiji
 |
| Izvor: worldsmarathons.com (c) |
Da vam je neko s početka 21.veka rekao da ćete u 40-im, 50-im, 60-im godinama trčati, redovno trčati, trčati iz zabave, posle napornog radnog vremena, vikendom ići trčati sa drugima, i to sa hiljadama njih, svakog vikenda širom Srbije, Crne Gore i šireg regiona... pa prvo biste se zapitali ''pa kako?'', nigde nema trka... Zaista, podaci i statistika govore dosta u prilog ovoj početnoj neverici... Retke su trke koje su se pre fejsbuka, tvitera i drugih društvenih mreža organizovale, a oni koji su trčali spadali su u grupu ''čast izuzecima''. Nama najpoznatiji Beogradski maraton prvi put je organizovan 1988. godine, a pre njega je i Leskovac organizovao maratone i polumaratone, ali ništa od toga nije zaživelo, ništa od toga nije bilo krcato trkačima... Fenomen maratona u Srbiji i regionu, pandemija koja se širila, započeta je 2009/2010. godine. Statistika govori da je 2010. godine u Srbiji maraton istrčalo ukupno 230 muškaraca a svega 20 žena, a 2019. godine ukupno je istrčalo 930 muškaraca, a 203 žene... Najbolje od svega je to, što taj broj nastavlja da raste.
Organizovanje trka
Najveći doprinos porastu broju takmičara, zanimanje za zdrav način života leži u entuzijastima, optimistima koji su u malim prostorima, manjim sredinama, videli nešto prelepo, nešto veće od njih, širu sliku, a to je podsticanje ljudi na pokret. Interesovanje za atletiku i konkretno trčanje na duge staze pokazuju jednostavno ljubav prema tom sportu, strast. Drugi sportovi mogu da zavaraju, u fudbalu se na nekim višim nivoima solidno zaradjuje, u košarci, tenisu, odbojci takođe. Ne osporavam ni njihovu pasiju, ali prosto njihova aktivnost ne može da nam direktno kaže da se ne radi ni o kakvom interesu izraženom u novcu. Atletika sa druge strane nije plaćena i to svi znaju odmah čim krenu u te vode. Naravno, postoje na nekim trkama vredne novčane nagrade koje prvih 3 (negde i 10) dobijaju, ali radi se o iznosima i broju trka koji ne omogućavaju ni vrhunskim maratoncima uslove za profesionalizam. Zapravo, kada govorimo o profesionalizmu, nalazimo se na raskršću izmedju Zakona i života. Aktuelni Zakon o sportu kao kriterijum za svrstavanje jednog sportiste u profesionalce daje da se radi o sportisti koji se bavi sportom '' kao jedinim ili osnovnim zanimanjem''. U životu međutim imamo primere sportista koji se mogu svrstati u profesionalce pod ovim kriterijumom ali da ne ostvaruju profesionalne rezultate i obratno.
Takvi sportisti, maratonci, heroji modernog, tehnološkog doba, doba kada je aktivnost najpotrebnija, uglavnom se bave rekreativnim trčanjem, hobijem, kojeg jedva čekaju nakon napornog dana na poslu. ETO još jednog primera da svaki trkač ulazi u ovu maratonsku priču iz ljubavi, iz jednog jedinog interesa a to je oslobadjanje od stresa.
Mnogi su rekli da su ljudi iz sveta trčanja kvalitetni ljudi, dobrih osobina, makar su velika većina kao takvi. Takođe iz tako jedne, sada već ogromne mase, izdvajaju se ljudi koji po svom životu, životnoj filozofiji pokazuju Srbiji da je vredno živeti zdravo. Radi se o ljudima koji su pokretačka snaga svih današnjih trkača, razlog zbog kojeg se družimo svakog vikenda u godini, svake subote i nedelje. Takvih ljudi ima dosta, u Srbiji se danas organizuju brojne trke, od 5km do 42km, pa i onih ultra maratonske kategorije (prikaz na slici ispod samo nekih od poznatijih trka)
 |
| Trkačka mapa Srbije- kreirao autor teksta |
Teško je ikoga izdvajati, ikome dati više značaja nego drugima, ali mišljenje autora je da se od svih svojom energijom, trudom, zalaganjem, radom i van atletske i trkačke staze posebno izdvajaju organizatori Kruševačkog polumaratona, Trke prijateljstva u Kuli i Jagodinskog maratona. Svojom angažovanošću na afirmaciji rekreativnog trčanja i zdravog načina života, ova gospoda su uspela da svojom pozitivnom energijom privuku veliki broj trkača da dodju u Kruševac, Kulu i Jagodinu, ali i da veći broj trkača dodju naredne godine. Kruševački polumaraton nudi trke na 5, 10 i 21km, bogat startni paket (toliki da više dobijete nego što dajete), druženje, organizator koji svakog pozdravi na cilju, na cilju ga čekaju ukusni kolači, nakon noćne letnje trke obezbeđeno je i prenoćište, ali i bazen sutradan. Trka prijateljstva ulazi u drugu deceniju postojanja, nudi bogati startni paket, ludu letnju atmosferu u ovom vojvođanskom gradu, a nakon trke uživo muzika u jednom od lokalnih restorana, kao i ukusna hrana. Najzad, Jagodina je prva koja u Centralnoj Srbiji organizuje maratonsku trku, ali sem toga tu je i polumaratonska dužina i trka zadovoljstva, na trku dolaze najbolji i najuspešniji trkači u Srbiji trenutno, ali i iz drugih balkanskih zemalja. Nakon trka imaćete priliku da posetite Muzej voštanih figura, ZOO vrt, famozni vodopad, tržni centar i druge lepote ovog grada.
Sve prethodno vam dovoljno pokazuje da je trkački svet u Srbiji razvijen, ali da ga tek čeka svetla budućnost.
Izvori: klub100maratona.wordpress.com
Zakon o radu - https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
Коментари
Постави коментар
Ostavite komentar