Sprinterice koje su promenile svet atletike

U istoriji Olimpijskih igara jedno od najbitnijih evolucija jeste u opremi za postizanje najboljih performansi i obaranja rekorda. Danas se mnogi glože oko dozvoljene debljine đona, da li patika treba biti ravna ili sa eva penom, do toga da se prave modeli koji vuku nogu napred tako da te tera na pokret. Međutim, sve je to sada moderno, lako dostupno, u svakoj radnji pa čak i iz udobnosti svoga doma se može naručiti.

Ranije, a kada mislim ranije mislim u periodu posleratnom, atletska oprema je bila tek u povoju. Puma je jedna od kompanija koja je izlazila iz domena uobičajenog ( ne nije reklama), stvarno je tako bilo. 60-te godine prošlog veka dovele su pravog buma u razvoju atletskih sprinterica. Teren na kojima su se održavala takmičenja (šljaka, rupkor, asfalt, beton) zahtevali su i bolju obuću.

1968. godina su oodržane Olimpijske igre u Meksiku i one su dovele do totalno uzburkavanja opšte a talasanja stručne javnosti.  Mnogi sportisti su imali prliku da vide najnoviji model sprinterica marke Puma, tzv. četkastu obuću.  Ovaj najnoviji model su probali i poznati sportisti tog vremena i svi su se složili oko jednog: stabilnije baze. Naime Tomi Smit, osvajač zlatne medalje na 200m i začetnik  ideje o afro-američkom pokretu sa podignutom crnom rukavicom tokom intoniranja himne SAD-a. On je ove sprinterice probao i ono što mu se svidelo u odnosu na ranije primerke jeste što je cipela stabilnija, nema mestu da se noga kreće levo/desno. Međutim, verovatno zbog straha od diskvalifikacije jer nije znao šta je dozvoljeno, nije odlučio da je nosi na takmičeima, navodeći da ih one plaše. 

Sa druge strane, Stiv Vilijams, najbrži čovek na svetu iz 1970'-ih godina, utvrđujući prednosti ovih četkastih  sprinterica u odnosu na  ranije. ''U četkastim cipelama'', izjavio je Vilijams, '' kada pružiš nogu u krivinama sprinterice se pričvrste za stazu i onemogućavaju da stopalo ide levo-desno''. 

Džon Karlos koji je završio kao treći na 200m u toj legendarnoj trci je išao drastično brže (čak pola sekunde brže) nego u kvalifikacijama zahvaljujući tim novim sprintericama.

Same sprinterice su bile u ograničenoj seriji od 500 primeraka, a od toga svega oko 100 je iz sedišta u Nemačkoj poslato brodovima  na dalju prodaju, ali se nijedan primerak zapravo nije našao na policama radnji.